Kada započnemo sopstveni posao, nije nam svima ista polazna tačka. Da budem preciznija, ne mislim na onaj deo koji se tiče kapitala sa kojim krećemo, već na znanje i veštine, koje su nam potrebne za samostalno vođenje posla.
Od čega sam krenula?
Kada sam se posle korporacije odlučila na ovaj korak, najpre sam se u svom CV-iju osvrnula na sve ono što umem da radim, a onda sam dopunila tu listu sa svim praktičnim stvarima, koje obično i ne napišemo, jer nam se podrazumevaju, poput pravljenja prezentacija, eksel tabela za vođenje budžeta, pisanja dopisa ili hladnih mejlova… Da se ne hvalim, bila sam izuzetno zadovoljna tom listom. ????
Ipak, bez obzira na sve, ta uloga hobotnice mi je postajala sve teža. Možda je nisam bila svesna kada sam u sve to uskočila, jer nisam imala nikog pored sebe ko je u tim preduzetničkim vodama, ko bi mi bio kompas u toj svakodnevici.
Dodatno, kada nas je korona vezala za rad od kuće, počela sam da učim o digitalnom marketingu, jer o tome baš ništa nisam znala, a mesečni prihodi su potpuno presušili. Nije bilo moguće angažovati nekog ko bi za mene obavljao tako složen deo posla – u ovo sam čvrsto verovala, dok sam uplaćivala još jedan kurs u nizu. Gledala sam kako rastu neki biznisi koji su krenuli sa tim edukacijama kada i ja i pitala se u čemu grešim. Izlagala sam sebe sve većem broju edukacija, sad već misleći da ja tu nešto ne razumem najbolje, kad rezultati moje primene nisu ni blizu očekivanih.
U šta se sve pretvorilo?
Onda sam počela da plaćam i individualne konsultacije kako bih unapredila primenu svog znanja. I uglavnom nailazila na iste povratne informacije – treba vremena da ljudi prihvate nešto novo na tržištu, moraš prvo edukovati tržište, moraš suziti ciljnu grupu, niša ti je preširoka, moraš početi da se snimaš, jer te nema na tvojim profilima, moraš davati više para na oglašavanje, batali Insta, tebi treba Linkedin, probaj Tik tok i Thinkific… I ja sam kao muva bez glave, slušala one koji su, bar sam tako verovala, o svemu tome znali više od mene, iako sam plaćala skupe edukacije na svim jezicima koje govorim (ne zna im se broj, tek jedan deo sam zapisala).
Pogled na listu, koju sam spomenula na početku, izazivao mi je mučninu, i prvo što bi mi padalo na pamet bilo je – džaba si krečila, jer ovo ionako skoro da ničemu ne služi.
Kada tehničarku zameni menadžerka
A onda sam sa drugaricom, koja je kouč, otišla na ručak, koji je trajao puno radno vreme. ???? I malo je reći da je taj ručak bio preukusan, jer smo razmenjivale mišljenja o tržištu, marketinškim savetima, našim visokim standardima, kada su edukacije u pitanju, jer „štikle, glava i standardi treba da su visoki“ (kako je to nekada govorila najpoznatija modna preduzetnica – Koko Šanel). I u toj dragocenoj intelektualnoj razmeni, nekako se sve vreme, poput pčele koja se vrti oko cveta, migoljila misao da je naš domet u biznisu onoliki, kolika su naša lična ograničenja. Ne zahtevi tržišta, ne kapital kojim raspolažemo, nego mi sami određujemo koliko će izuzetan biti naš biznis. I da on treba da služi nama, a ne mi njemu da robujemo, jer nismo zbog toga ni započele sopstveni biznis.
Kada se taj ručak „slegao“, imala sam pune ruke posla. Shvatila sam da tehničkim pristupom neću dogurati daleko, da treba da iskoristim svoje menadžersko znanje, kako bih podigla posao na viši nivo. I da te alate, koji su mi na raspolaganju, treba da delegiram nekom ko više od mene uživa u svemu tome.
Iza sebe sam imala ogromno iskustvo kada je uspešno vođenje timova i upravljanje ljudima u pitanju, te je bio pravi trenutak da se vratim u tu ulogu, na malo drugačiji način – iz daljine. Dakle, virtuelna asistentica ne samo da mi je pomogla da rešim neke važne zadatke u koje sam se upetljala, postala mi je i prijateljica i savetnica, kada je tehnički deo posla u pitanju, jer se konstantno razvija i istražuje nove alate (koji se ludom brzinom pojavljuju na tržištu).
Kako sam izabrala „prvu pomoć“?
U korporaciji sam se vezala u čvor, jer me je frustriralo balansiranje između rezultata i ljudi koje vodim, a koje nisam uvek sama birala. Tad sam već donela odluku da mi nikada niko neće nametati saradnike u mom poslu, da ću ih birati u skladu sa svojim vrednostima. Ako su učenje i razvoj i sloboda kod mene najviše kotirani, onda ću se najbolje razumeti sa nekom kome je to isto visoko na skali. Tako smo od „prve pomoći“ stigle do „pomoći prijateljice“ kad god za to postoji potreba.
Mogu sa sigurnošću da joj prepustim deo organizacionog posla kada je onlajn posao u pitanju. Ipak, za dalji rast poslovanja, koristim i platformu Digitalna praksa. Ona mi omogućava da selektujem početnike iz oblasti digitalnog marketinga, koji će preuzeti taj deo posla, jer imam izbor da dogovorim da saradnja bude besplatna, kroz kompenzaciju ili da platim po ceni koja je nešto niža od tržišne.
Iako meni nije potrebna praksa, kada je izbor pravih saradnika u pitanju, jer sam tu veštinu brusila godinama, ličniji kontakt sa osobom mi zaista mnogo znači, a platforma mi to i omogućuje kroz direktnu komunikaciju.
Ako niste sigurni, nemate mnogo ili nimalo iskustva u građenju tima, ne želite da izgubite previše novca, onda vežbajte na Digitalnoj praksi, koja nudi priliku za rast i razvoj i digitalcima i preduzetnicima.
A pre svega, otklonite sva ograničavajuća uverenja koja vas drže da morate još ovo i još ono i da je potrebno još samo to. „Ovo – ono“ vas drži tu gde jeste i nemojte o tome misliti sutra. ????
